Проф. др Миливоје Павловић, у тексту Компјутерска поезија, наводи: „Настанак компјутерске поезије, као врсте сигналистичког стварања, пресудно је повезан са развојем нових технологија и информацијских система високоурбанизованог друштва. ... Компјутерско сигналистичко стварање јавља се крајем седме деценије двадесетог века. ... Најзначајнији резултати у овој области остварени су током наредне деценије, када се сигналистичко песништво потврђује као пионирски експеримент у трагању за новим формулама поетског стварања у којима би се на складан начин прожимао говор уметника и научника - лудизам, интуиција и спонтаност, с једне стране, и формализам, рацио и систематичност, с друге. ... Песничке експерименте на компјутеру родоначелник сигнализма интензивно врши 1969. године, а резултате предочава јавности на изложбама компјутерске поезије. Наредне године појавиће се збирка компјутерских стихова Kyberno, а затим следе две књиге у којима је заступљена ова врста сигналистичког песништва. Овде треба придодати и књигу Фортран (1972), ручно израђену у 47 примерака, чије странице чине перфорисане компјутерске картице, која уводи читаоца у простор програмирања и интерпретације података у садејству са машином. У збирци Алгол, коју Микеле Перфети сматра кључном сигналистичком књигом, Тодоровић је објавио песничке радове настале између 1967. и 1971. године, међу којима и најзначајнија остварења компјутерске поезије. У том периоду песник је у низу радова демонстрирао могућности коришћења компјутера у поетске сврхе отварајући нове, неслућене просторе језичке креације.”

Цео текст професора Павловића може се наћи на блогу посвећеном сигнализуму http://signalism1.blogspot.com/.

PDF Е-Каталог

PDF Е-Каталог