| Uvod |
|
Dvadesetog oktobra obeležava se šezdeset pet godina od dana kada je sovjetska Crvena armija, u sadejstvu sa jedinicama Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, konačno zauzela Beograd, iz koga su proterane i poslednje nemačke okupacione trupe. Ovaj datum, poslednjih godina zvanično potiskivan u drugi plan, usled jednog događaja od nemale spoljnopolitičke važnosti sada ponovo dobija na aktuelnosti.
Međutim, ostavljajući na stranu ulogu koju obeležavanje 20. oktobra može da ima u spoljnoj politici naše države, čini se podjednako važnim, ako ne i važnijim, pitanje kakvu ulogu taj datum ima u svesti našeg društva, koje, usled specifičnosti njegovog razvoja u poslednjim decenijama (što je, uzgred, karakteristika i mnogih drugih istočnoevropskih društava) događaje koji su se odigrali pre više od pola veka doživljava sa toliko emocija i razdražljivosti. Za jedne je 20. oktobar – Oslobođenje, za druge – „oslobođenje“. Za jedne je nakon njega došlo do zaslužene kazne nad saradnicima okupatora, za druge do, u najmanju ruku, terora nad političkim protivnicima. Naravno, malo ko će se usuditi da ospori njegov suštinski značaj: tog datuma nanet je još jedan u nizu poraza nacizmu, koji se i danas, sa puno razloga, doživljava kao vrhunac otelotvorenja zla u evropskoj, pa i svetskoj istoriji. Ipak, 20. oktobar 1944. i pored toga ostaje krajnje sporan događaj, pre svega zbog dugoročnih posledica koje je, kao simbolički ključan momenat, imao za budućnost Jugoslavije, koja je narednih gotovo pola veka bila, uprkos svim osobenostima koje su je odlikovale, komunistička zemlja.
Upravo ta uzavrelost suprostavljenih mišljenja u vezi sa spornim pitanjima Drugog svetskog rata na ovdašnjim prostorima nameće preku potrebu da se ovom periodu nacionalne istorije pristupa sa mnogo više racionalizma i hladnokrvnosti. Da bi se to postiglo, potrebno je i da što širi krug javnosti bude upoznat sa što više raznovrsnijeg izvornog materijala nastalog u vremenu o kome je reč. Zbog toga je Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ smatrala za korisno da, uoči same šezdesetpetogodišnjice 20. oktobra, svojim korisnicima i svim posetiocima ovog sajta učini dostupnim u digitalnom obliku jedan izbor iz periodike koja je izlazila u Beogradu neposredno uoči i neposredno nakon tog prelomnog događaja. Mada je ovaj izbor morao da u znatnoj meri bude proizvoljan i mada je štampa sama po sebi veoma specifičan istorijski izvor kome se mora pristupati sa velikom dozom opreza i kritičnosti, nesumnjivo je da će uvid u njegov sadržaj moći da bude od koristi svakome ko ima dovoljno želje i strpljenja da se udubi u duh vremena u kome se 20. oktobar 1944. godine odigrao i pokuša da ga razume. Jer da bi se imao stav o bilo kojoj stvari, pa, dakle, i o nekom istorijskom događaju, potrebno je, osim tog stava, posedovati i neka stvarna znanja ili barem utiske o njemu.
* *
*
Izbor periodike koja je izlazila u Beogradu nakon 20. oktobra 1944. godine ograničen je na nekoliko listova, koji svakako ne spadaju ni u dnevne ni u najpoznatije (kao što su, na primer, Borba ili Politika), ali kroz čiji će sadržaj, upravo zbog nešto neposrednijeg pristupa čitaocima u njima, i svima onima koji se dosad nisu mnogo interesovali za ovaj istorijski period verovatno biti lakše da razumeju kako je nova vlast predstavljala veliku promenu koja je nastupila i kakav je bio njen odnos prema tada aktuelnim političkim i društvenim pitanjima. Stoga su u ovom trenutku na našem sajtu dostupni listovi Omladina, Mladi borac i 20 oktobar.
|
