Двадесетог октобра обележава се шездесет пет година од дана када је совјетска Црвена армија, у садејству са јединицама Народноослободилачке војске Југославије, коначно заузела Београд, из кога су протеране и последње немачке окупационе трупе. Овај датум, последњих година званично потискиван у други план, услед једног догађаја од немале спољнополитичке важности сада поново добија на актуелности.
Међутим, остављајући на страну улогу коју обележавање 20. октобра може да има у спољној политици наше државе, чини се подједнако важним, ако не и важнијим, питање какву улогу тај датум има у свести нашег друштва, које, услед специфичности његовог развоја у последњим деценијама (што је, узгред, карактеристика и многих других источноевропских друштава) догађаје који су се одиграли пре више од пола века доживљава са толико емоција и раздражљивости. За једне је 20. октобар – Ослобођење, за друге – „ослобођење“. За једне је након њега дошло до заслужене казне над сарадницима окупатора, за друге до, у најмању руку, терора над политичким противницима. Наравно, мало ко ће се усудити да оспори његов суштински значај: тог датума нанет је још један у низу пораза нацизму, који се и данас, са пуно разлога, доживљава као врхунац отелотворења зла у европској, па и светској историји. Ипак, 20. октобар 1944. и поред тога остаје крајње споран догађај, пре свега због дугорочних последица које је, као симболички кључан моменат, имао за будућност Југославије, која је наредних готово пола века била, упркос свим особеностима које су је одликовале, комунистичка земља.
Управо та узаврелост супростављених мишљења у вези са спорним питањима Другог светског рата на овдашњим просторима намеће преку потребу да се овом периоду националне историје приступа са много више рационализма и хладнокрвности. Да би се то постигло, потребно је и да што шири круг јавности буде упознат са што више разноврснијег изворног материјала насталог у времену о коме је реч. Због тога је Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ сматрала за корисно да, уочи саме шездесетпетогодишњице 20. октобра, својим корисницима и свим посетиоцима овог сајта учини доступним у дигиталном облику један избор из периодике која је излазила у Београду непосредно уочи и непосредно након тог преломног догађаја. Мада је овај избор морао да у знатној мери буде произвољан и мада је штампа сама по себи веома специфичан историјски извор коме се мора приступати са великом дозом опреза и критичности, несумњиво је да ће увид у његов садржај моћи да буде од користи свакоме ко има довољно жеље и стрпљења да се удуби у дух времена у коме се 20. октобар 1944. године одиграо и покуша да га разуме. Јер да би се имао став о било којој ствари, па, дакле, и о неком историјском догађају, потребно је, осим тог става, поседовати и нека стварна знања или барем утиске о њему.

*                           *
*

Избор периодике која је излазила у Београду након 20. октобра 1944. године ограничен је на неколико листова, који свакако не спадају ни у дневне ни у најпознатије (као што су, на пример, Борба или Политика), али кроз чији ће садржај, управо због нешто непосреднијег приступа читаоцима у њима, и свима онима који се досад нису много интересовали за овај историјски период вероватно бити лакше да разумеју како је нова власт представљала велику промену која је наступила и какав је био њен однос према тада актуелним политичким и друштвеним питањима. Стога су у овом тренутку на нашем сајту доступни листови Омладина, Млади борац и 20 октобар.