Beogradska štampa iz vremena okupacije (1941–1944) predstavljena je u ovom izboru preko nedeljnih listova Srpski narod i Bodljikavo prase. Novo vreme i Obnova, dnevni listovi režima generala Nedića, po istom načelu koje je primenjeno i na periodiku koja je izlazila nakon 20. oktobra 1944, ovom prilikom su izostavljeni kako bi u prvi plan izašla ova dva nedeljnika koja zbog svoje prirode predstavljaju propagandu tog režima iz pomalo drugačijeg i verovatno zanimljivijeg ugla. Srpski narod, čiji je urednik bio Velibor Jonić, ministar prosvete u kolaboracionističkoj vladi i jedan od glavnih ideologa „Nove Srbije“ u Hitlerovoj „Novoj Evropi“, sasvim izvesno predstavlja i jedan od glavnih izvora za razumevanje te ideologije. U nekoliko završnih meseci nedićevskog režima koji je konačno nestao oktobra 1944. godine a koji su predstavljeni u ovom izboru, Srpski narod je, menjajući delimično svoj karakter prebacivanjem težišta sa fašističke ideologije na mnogo razvodnjeniju ideologiju nacionalizma, antikomunizma i monarhizma, indirektno pokazivao i teško, zapravo očajničko stanje, u kojem se taj režim nalazio. Stoga tako često spominjanje kralja koji se nalazio u emigraciji, nezamislivo u ranijim vremenima u kojima je list izlazio, nipošto nije bilo slučajno. Tim teži udarac je predstavljala kraljeva podrška Titovom pokretu septembra 1944. i stoga je Srpski narod rešio da je jednostavno proglasi za izmišljotinu.

Bodljikavo prase

20. oktobar