Београдска штампа из времена окупације (1941–1944) представљена је у овом избору преко недељних листова Српски народ и Бодљикаво прасе. Ново време и Обнова, дневни листови режима генерала Недића, по истом начелу које је примењено и на периодику која је излазила након 20. октобра 1944, овом приликом су изостављени како би у први план изашла ова два недељника која због своје природе представљају пропаганду тог режима из помало другачијег и вероватно занимљивијег угла. Српски народ, чији је уредник био Велибор Јонић, министар просвете у колаборационистичкој влади и један од главних идеолога „Нове Србије“ у Хитлеровој „Новој Европи“, сасвим извесно представља и један од главних извора за разумевање те идеологије. У неколико завршних месеци недићевског режима који је коначно нестао октобра 1944. године а који су представљени у овом избору, Српски народ је, мењајући делимично свој карактер пребацивањем тежишта са фашистичке идеологије на много разводњенију идеологију национализма, антикомунизма и монархизма, индиректно показивао и тешко, заправо очајничко стање, у коjeм се тај режим налазио. Стога тако често спомињање краља који се налазио у емиграцији, незамисливо у ранијим временима у којима је лист излазио, нипошто није било случајно. Тим тежи ударац је представљала краљева подршка Титовом покрету септембра 1944. и стога је Српски народ решио да је једноставно прогласи за измишљотину.