Милутин Миланковић
Великан светске науке са Београдског универзитета

поздравна реч проф. др Александра Липковског,
проректора Универзитета у Београду

Даме и господо, колегинице и колеге,

окупили смо се овде овом дивном приликом да одамо једно признање Миланковићу, чије име је, нажалост, у последње време прилично заборављено од стране шире српске јавности, што смо имали прилику и да се уверимо на телевизији – ко је гледао једну емисију у којој нико осим министра за науку, професора Поповића, није имао појма ко је Милутин Миланковић.
Милутин Миланковић је, у ствари, један од оснивача науке, и то доброг дела науке на Београдском универзитету, оног дела науке који се тиче пре свега математике и примене математике у астрономији и у геономији. Наравно, многи данас кажу ''Миланковић је наш''. Кажу то и грађевинци зато што је Миланковић, осим што је дипломирао, доктор техничких наука на Универзитету у Бечу, и бавио се и грађевинским пословима, дакле пројектовањем и анализом за многе потребе, пре свега за потребе војске после Првог светског рата.
Милутин Миланковић је, као што сам рекао, један од оснивача озбиљног научног рада на Београдском универзитету од његових почетака 1905. године. Тачније, он је на Универзитет дошао 1909., а био је један од три доктора наука на Филозофском факултету који су докторирали изван граница Србије. У то време није могла са се стекне докторска диплома, докторско звање у Србији, и управо он спада у оне који су учествовали било као председници комисија, било као чланови комисија у раду првих српских доктора наука, и то доктора математичких наука. У ствари, прва три доктора наука из области математике који су стекли своју титулу на Универзитету у Београду су Младен Берић, Сима Марковић и Тадија Пејовић. У све три комисије је Миланковић учествовао, и, колико сам схватио, те три дисертације можете и видети изложене као експонате у оквиру ове изложбе.
Дакле, Миланковић, професор примењене математике на Филозофском факултету, једном од три факултета Универзитета у Београду у то доба, касније декан Филозофског факултета, академик Српске краљевске академије, подпредседник Академије у једном дужем периоду после Другог светског рата, човек који је написао две веома важне књиге. Једна научна ''Kaнон осунчавања'', дакле дело у коме је описао свој живот и рад на утицају астрономског кретања Земље и Сунчевог система на климатске промене на Земљи, а друга ''Кроз васиону и векове'', која је у ствари популарна књига, коју су, надам се, многи од вас присутних прочитали, а, ако нису, прочитајте је обавезно.
Дакле, у име ректора Универзитета у Београду, професора Дејана Поповића, у моје сопствено име и у име свих наставника и сарадника Универзитета у Београду, отварам ову изложбу, и захваљујем Библиотеци што се потрудила да овакву изложбу направи. Хвала вам.