Овај вебсајт представља архиву старог вебсајта Универзитетске библиотеке који је био у функцији до 2013. године и од тада се не ажурира. Молимо Вас да посетите вебсајт unilib.rs на ком можете пронаћи актуелне информације и изворе. Хвала!
You are visiting an archived website of the University Library in Belgrade that was functional up until 2013 and is not being updated since. Please visit unilib.rs for current information and resources. Thank you!

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
Loading
 
 
Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovic

О НАМА

Водич кроз Библиотеку

Фондови Библиотеке

 

По оснивању Библиотеке, њени фондови су формирани од поклона, првенствено страних универзитета и фондација, али и појединаца. Приликом усељења у новоподигнуту зграду, фонд је садржао 57.254 свеске. Све до Другог светског рата он је растао на основу примљених легата, репарација из Немачке и откупом значајних библиотека научних и културних радника, као и набавком удџбеника и приручника неопходних корисницима са Универзитета. Пред Други светски рат фонд је садржао 318.772 свеске.

Од октобра 1944. до 1963. године (пошто је Народна библиотека Србије срушена 6. априла 1941. током немачког бомбардовања), Универзитетска библиотека је добијала обавезни примерак свих публикација штампаних у Србији. Стизао је велики број поклона, започета је размена са многим научним библиотекама у земљи и иностранству, а обезбеђен је и стални прилив наменских средстава за набавку књига што је довело до приметног раста фондова. До ослобођења набављане су претежно публикације из области друштвених наука на француском и немачком језику, да би се доцније набавна политика усмерила на све научне области и све језике. На крају 2000. године Библиотека има 1.448.245 свезака. У њеним фондовима чувају се капитална дела из свих научних области, велика збирка домаћих и страних приручника (енциклопедије, библиографије, речници), стручни и научни часописи, домаће и стране универзитетске публикације,богата уџбеничка литература и значајна збирка домаћих и страних докторских дисертација.

Фонд серијских публикација садржи више од 8.500 наслова у преко 700.000 свезака. Од тога је 5.200 наслова страних серијских публикација, највећим делом на енглеском, немачком, француском и руском језику. Због тешкоћа у финансирању серијских публикација, претежни део овог фонда набавља се разменом и поклоном. Од краја 2000. године Библиотека располаже лиценцом за EBSCO, који садржи базе података са неколико хиљада електронских часописа у пуном тексту из области друштвених наука и медицине, а планирано је да се набаве лиценце и за часописе из других научних области.

У фонду реткости смештене су рукописне, старе и реткештампане књиге, стари часописи и новине, архивска збирка, збирка карата и докторски, магистарски и специјалистички радови.

Збирка рукописних, ћирилских и оријенталних књига, од непроцењиве је вредности.

Од ћирилских рукописа, којих са одломцима има 90, најстарији су они из 13. века: одломак Апостол јеванђеља, писан на кожи, и Псалтир наден у селу Пецари код Беле Цркве у Рашкој. Од бројних ћирилских рукописа писаних у 14, 15, 16. и 17. веку, најзначајнији су Минеј за март-април из 1344-1345. године, најстарији сачувани препис Похвале Св. Симеуну и Св. Сави од Теодосија из друге половине 14. века, Четворојеванђеље из друге половине 15. века, барањски рукопис Душановог законика са почетка 16. века, Панегирик писан 1595. године у манастиру Св. Тројице код Пљеваља и др.

У збирци рукописа на оријенталним језицима, којих је укупно 397 у 633 књиге, највећи број је на арапском (498), на османском (126) и персијском језику (9). Најстарији рукопис датира из 1206. године. Углавном настали на нашој територији, ови рукописи већином су из области права, историје, књижевности, филозофије итд.

Од најстаријих штампаних књига из 15. века, инкунабула, треба поменути Октоих првогласник и Псалтир са последовањем из Цетињске штампарије из 1494. године, и Библиа латина из Нирнберга из 1477. године, која је ручно украшена. Значајна је збирка књига из 16. века (србуља), штампаних у Венецији, Грачаници, Себешу, Милешеви, Мркшиној цркви, Скадру, Трговишту и Београду. Од ових издања нарочито вредан је примерак Октоиха, штампан у Грачаници 1539. године, који има изванредно ретку илустрацију, дрворез мелода са манастиром Грачаницом на првом листу. Исто тако значајан и добро очуван је примерак Четворојеванђеља, штампан у Београду 1552. године.

Велики је број књига на страним језицима, међу њима су: прво издање дела Марка Марулића на латинском De institutione bene vivendi, које је штампано у Венецији 1506, дело Chronicorumturcicorum, штампано у Франкфурту на Мајни 1578, са гравиром Београдске тврђаве, Птоломејева La Geografia, штампана у Венецији 1574, Il regno degli Slavi Мавра Орбина из 1601. године, чувени Меркаторов Атлас, штампан у Амстердаму 1630, који садржи и мапу Србије, итд.

Од бројних књига из 18. века, треба поменути Стематографију Христифора Жефаровица штампану у Бечу 1741, Латински буквар Захарија Орфелина (Венеција, 1767), Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића (Лајпциг, 1783), Историју разних словенских народа Јована Рајића (Беч, 1794), први српски часопис - Славено-сербски магазин Захарија Орфелина објављен у Венецији 1768. и прве српске новине - Славено-сербске вједомости, штампане у Бечу 1792-1794.

Нарочито је велики број наших књига из 19. века: Вукова Пјеснарица и Писменица, (Беч, 1814), прва издања Ђуре Даничића, Бранка Радичевића, Његоша, Петра Прерадовића, Светозара Марковића као и једино сачвано оригинално издање Устава књажевства Сербије, тзв. Сретењског устава, издато у Крагујевцу 1834. године.

Од периодичних издања сачувани су: Забавник Димитрија Давидовића за 1834, Српске Новине од почетка излажења у Крагујевцу, 1834, Новине сербске које су излазиле у Бечу од 1813, под уредништвом Давидовића и Фрушица, Шумадинка Љубе Ненадовића за 1850, Даница илирска, Људевита Гаја из 1836, штампана у Загребу и многи други.

Драгоцена је и архивска збирка, која садржи писма и документа настала од краја 17. до 20. века. Највећи део ове збирке чини лична преписка знаменитих личности, са око 4.000 јединица и око 22.000 исписаних страна.

Збирка географских карата и атласа садржи старе мапе, на којима су приказани и наши крајеви. Од старих карти посебну пажњу привлаче бакрорези - планови Београда из 18. века.

Последњи пут промењено: 25/11/2014 19:09

© Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". Контакт: webmaster@unilib.bg.ac.rs
Булевар краља Александра 71, Београд · тел: (+381.11) 3370-509 · факс: (+381.11) 3370-354